Koprivine semenke se beru dok su još zelene, pre nego što porumene i počnu da se suše. Ovo seme je hrskavo, puno ulja u kojem dominiraju polinezasićene masne kiseline: linolna, linolenska, palmitinska, oleinska i stearinska. Naše telo koristi linolnu i linolensku kiselinu da bi sintetisalo omega 3 i omega 6 esencijalne masne kiseline.Seme koprive pospešuje rad nadbubrežne žlezde i rad endokrinog sistema. Zbog toga se u biljnoj medicini koristi kao tonik protiv umora i iscrpljenosti. Primena je dakle za osobe koji su fizički „isceđene“ i bez energije, životnog poleta i smanjenog libida. Semenke koprive aktiviraju neurotransmitere acetilholin i serotonin.Danas travari uglavnom koriste seme koprive pored pomenutog i kao protivupalno sredstvo i kao lekovito sredstvo za bubrege. Dobro je i za bolju kosu, kožu, nokte…
Seme koprive je specifičnog ukusa. Može lako da zameni mak ili mleveno laneno seme u receptima za krekere, ovsene kolače, hleb. Takođe je dobar za zamenu seckanih oraha u salatama.Seme koprive je dovoljno da uzimate 1-2 kašičice na dan (bez preterivanja), možete umešanu u jogurt ili smuti. Nije za mešanje sa tečnostima (čaj, sok), jer ostaje pri vrhu, što otežava pijenje istih. Može se koristiti i samleveno u blenderu uz dodatak putera od badema ili kikirikija. Domaći pčelari rado mešaju koprivino seme u med i reklamiraju ga kao sredstvo protiv anemije.
