Prirodni štit protiv nesavršenosti kože i noktiju
Kada se suočite sa upornim aknama na licu ili dosadnim gljivicama na noktima i stopalima, rešenje ne morate tražiti u agresivnoj hemiji. Eterra ulje čajevog drveta (čajevac) je stoprocentno čisto, koncentrovano esencijalno ulje koje deluje kao moćan prirodni sanitarni štit. Dobijeno pažljivom destilacijom listova biljke Melaleuca alternifolia, ovo ulje je prebogato terpenima, posebno jedinjenjem terpinen-4-ol. Ova prirodna komponenta daje ulju oštri miris, biološku snagu i sposobnost da prođe kroz zadebljale slojeve nokta ili uđe duboko u zapušene pore kože. Pored toga, ulje obiluje antioksidantima koji brzo umiruju crvenilo tkiva.
Ovaj eliksir ima dvostruku misiju. Sa jedne strane, ekspresno isušuje bubuljice i kontroliše lučenje sebuma (masnoće lica). Sa druge strane, ono je najjači prirodni neprijatelj gljivičnih infekcija na stopalima (poznatijih kao atletsko stopalo) i nokatnoj ploči. Ulje uspešno zaustavlja širenje gljivica, sprečava listanje i žutilo noktiju, i eliminiše neprijatan miris stopala. Deluje tako što momentalno smiruje neprijatan svrab, hladi iziritirana mesta i podstiče da raste zdrav nokat i čista koža bez peruti i ljuspica.
Kome se preporučuje?
Idealno je za tinejdžere i odrasle koji se bore sa masnom kožom sklonom aknama. Odličan je izbor za sportiste koji zbog znojenja u patikama često dobijaju gljivice na stopalima, ljude koji često posećuju bazene i teretane, kao i za sve koji traže prirodno rešenje protiv masne peruti.
Ko treba da ga izbegava?
Ovo ulje je izuzetno snažno i nikada se ne pije, već se koristi isključivo spolja. Osobe sa ekstremno suvom, raspucalom kožom ili ekcemima treba da ga zaobiđu jer ih može dodatno isušiti. Takođe, ne nanosi se na otvorene rane i u blizini očiju, a trudnice i dojilje treba da se posavetuju sa lekarom pre upotrebe.
Zanimljiva činjenica o poreklu:
Iako se zove „čajevo drvo“, ova biljka nema nikakve veze sa čajem koji pijemo. Ime mu je dao čuveni kapetan Džejms Kuk kada se 1770. godine iskrcao na obale Australije. On je video kako lokalni Aboridžini kuvaju lišće ovog drveta da bi napravili lekovite obloge za rane i opekotine, pa je pomislio da od toga prave čaj. Tokom Drugog svetskog rata, australijska vojska je smatrala ovo ulje toliko važnim za zdravlje vojnika, da su svi radnici koji su ga proizvodili bili oslobođeni odlaska na front kako zalihe ne bi presušile.
