6 na zalihama
Hlorela je antička vrsta koja je stara oko 2 milijarde godina, ali je otkrivena tek 1.800. godine od strane holandskog naučnika. Mnoga istraživanja su sprovedena početkom 20. veka o tome kako je hlorela potencijalan i lako dostupan izvor hrane koji brzo raste, asimilirajući energiju brže u odnosu na druge zemaljske biljne kulture. Sada se uzgaja i bere komercijalno u zemljama širom sveta sa odgovarajućom toplom klimom (20-25° C) i konstantnom sunčevom svetlosti. Hlorela je bogata proteinima kao i fotosintetičkim pigmentom hlorofilom, i žutim pigmentom karotenoidom, a istraživanja o njenoj zdravstvenoj koristi dovela su do njenog povećanog gajenja širom sveta. Visok nivo hlorofila u hloreli doveli su do toga da postane popularna komponenta režima detoksikacije.Hlorela “DTC” se uzgaja i bere na malom ostrvu u Južnom Kineskom moru. Hlorela se pažljivo ručno pere, zatim brzo suši, čuvajući maksimalnu količinu hranljivih materija. Ovaj suvi prah se zatim melje kako bi se razbili nerastvorljivi ćelijski zidovi hlorele, koji ne mogu da se razbiju u ljudskim crevima zbog teških celuloznih vlakana, za koje ni većina životinja neposeduje enzime za varenje. Proces mlevenja omogućava da se razbije ćelijski zid, jer samo u tom slučaju mogu da se iskoriste sve nutritivne vrednosti hlorele.Hlorela je bogata vlaknima, proteinima, gvožđem i kalijumom. Protein doprinosi rastu i održavanju mišićne mase. On takođe doprinosi održavanju normalnih kostiju. Gvožđe doprinosi normalnom transportu kiseonika kroz telo; takođe doprinosi normalnoj kognitivnoj funkciji, normalnom funkcionisanju imunog sistema i smanjenju umora. Kalijum je poznat da doprinosi normalnom funkcionisanju nervnog sistema, normalnoj funkciji mišića i održavanju normalnog krvnog pritiska.Hlorela je bogata vlaknima, proteinima, gvožđem i kalijumom. Protein doprinosi rastu i održavanju mišićne mase. On takođe doprinosi održavanju normalnih kostiju.
